-Če­tr­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnji Pod­go­ri­ča­nin Mi­šur Ra­do­vić, ko­ji je zbog po­vre­de iz 2014. go­di­ne iz­gu­bio je spo­sob­nost za rad, a sa­mim tim i mo­guć­nost da se iz­dr­ža­va, do­spio je u bez­iz­la­znu si­tu­a­ci­ju. Da ago­ni­ja bu­de ve­ća, ne­ma bli­že rod­bi­ne, ni­ti bi­lo ka­kvih pri­ma­nja. Pri­vat­no ži­vi i ne­pre­sta­no stra­hu­je gdje će i ka­ko do­če­ka­ti na­red­ni dan.
- Šta­ke sam no­sio do ju­na i osta­vio sam ih na sop­stve­nu od­go­vor­nost. Do sa­da su mi po­mo­gli ,,Dan”, Ban­ka hra­ne i se­lek­tor ru­ko­met­ne re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re Dra­gan Adžić. On mi je upla­tio 100 eura na ži­ro-ra­čun. Mu­ke mu­čim i sa smje­šta­jem. Pret­hod­ni ga­zda me je is­tje­rao iz sta­na jer ni­je­sam imao da mu pla­tim nekoliko kirija. Pu­nih šest no­ći sam spa­vao na pod­go­rič­koj auto­bu­skoj sta­ni­ci sa sve šta­ka­ma i gip­som na no­zi. Ka­da vi­še ni­je­sam mo­gao da iz­dr­žim oti­šao sam u so­ci­ja­lu slu­žbu i ka­zao da ne mo­gu vi­še da spa­vam na­po­lju jer je hlad­no. Ja­nu­ar je bio. Re­kao sam im da ne­mam ku­da! On­da su sku­pi­li 250 eura i da­li ga­zdi ka­ko bi me vra­tio – ka­zao je Ra­do­vić. On je do­dao i da su mu u ne­ko­li­ko smje­šta­ja osta­ja­le stva­ri i do­ku­men­ta jer ni­je mo­gao da ih po­dig­ne zbog du­go­va.
– Ta­ko su mi osta­ja­la lič­na do­ku­men­ta, ot­pu­sne li­ste, rad­na knji­ži­ca, na­la­zi, zdrav­stve­na knji­ži­ca. Sa­da imam sa­mo lič­nu kar­tu, ali zbog to­ga što ne­mam dru­gih do­ku­me­na­ta ne mo­gu da se ja­vim ni u bol­ni­cu ni­ti Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje. Ni zdrav­stve­nu knji­ži­cu ni­je­sam ovje­rio. Po­sljed­nja ga­zda­ri­ca mi ne tra­ži ki­ri­ju, sa­mo da pla­tim po­tro­še­nu stru­ju, a ra­čun iz­no­si 50 eura. Šta da ra­dim, ne­mam oda­kle da joj dam i ne­mam obra­za da se po­ja­vim bez nov­ca, što je i nor­mal­no – ka­zao je Ra­do­vić. Do­da­je da je osta­vljen na mi­lost i ne­mi­lost, da se sna­la­zi ka­ko zna i umi­je, ali da ni sam ne zna ka­ko i od če­ga uspi­je­va da pre­ži­vi.
- Ri­jet­ko se i hra­nim. Evo sa­da me je no­va ga­zda­ri­ca kod ko­je sta­nu­jem zva­la na ru­čak. Ka­da ne­ma ću­tim i tr­pim. Po­kri­jem se i le­žim. Naj­u­že rod­bi­ne ne­mam. Sa­mac sam. Tra­žio sam so­ci­jal­nu po­moć pre­ko Ministarstva, a po­ku­ša­ću da se obra­tim mi­ni­star­ki ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ci Ko­va­če­vić. Ona mi je­di­na dje­lu­je od­go­vor­no. Obra­ćao sam se ra­ni­je i pred­sjed­ni­ku Vla­de i pred­sjed­ni­ku dr­ža­ve, svi ti pred­me­ti su ured­no za­ve­de­ni, ali sam ipak ostao bez od­go­vo­ra. So­ci­jal­no mi je kra­jem no­vem­bra upla­ti­lo jed­no­krat­nu po­moć od 60 eura. To je sve. Ne­mam ni­ka­kvih pri­ma­nja ni­ti bi­lo ka­kve po­kret­ne ili ne­po­kret­ne imo­vi­ne. Imam tor­bu ala­ta, dvo­je ga­ća i po­de­ra­ne ci­pe­le na se­bi. To mi je sav ži­vot – ja­san je Mi­šur Ra­do­vić.
Ka­že, da ne že­li da pro­si, ni­ti kra­de, ni­ti mu je to ika­da pa­lo na pa­met.
- Ne­ću da pro­sim, ni­ti da kra­dem. To mi ne do­li­ku­je. Po­sljed­nji put ka­da sam se ja­vio na Za­vod za za­po­šlja­va­nje po­nu­di­li su mi da idem da be­rem gro­žđe. Pri­hva­tio sam, ali ka­da sam sa šta­ka­ma ušao u kan­ce­la­ri­ju slu­žbe­ni­ca me je pi­ta­la šta ta­kav tra­žim. Re­kao sam da su me po­sla­li sa šal­te­ra. Bi­li su ve­o­ma lju­ba­zni i ski­nu­li me sa evi­den­ci­je Za­vo­da dok se ne opo­ra­vim. Ka­da sam se ,,opo­ra­vio” opet sam do­šao kod iste slu­žbe­ni­ce. Ta­da mi je re­kla da idem na ,,Plan­ta­že” da ra­dim, a ja sam joj sa­mo po­ka­zao svo­ju no­gu. Ka­da je vi­dje­la po­vre­du iz­vi­ni­la mi se i upi­ta­la me šta bih mo­gao dru­go da ra­dim. Re­kao sam bi­lo šta, uli­ce bih či­stio sa­mo za re­dov­nu pla­tu, jer ne znam ka­ko dru­ga­či­je da pla­tim stan – ka­zao je Ra­do­vić.
On sa­da ži­vi ta­ko­đe pri­vat­no, u pri­ze­mlju jed­ne ku­će, či­ja vla­sni­ca usko­ro ide u ino­stran­stvo na du­ži pe­ri­od, ali ne zna ka­ko će pla­ti­ti da­žbi­ne. U na­di da će se na­ći ne­ko da mu po­mog­ne, iš­če­ku­je na­red­ne da­ne.A.Ć.


Ra­čun za po­moć

Svi lju­di do­bre vo­lje, a ko­ji su u mo­guć­no­sti da po­mog­nu Mi­šu­ru Ra­do­vi­ću da, ka­ko ka­že, po­no­vo sta­ne na no­ge, u ovim hlad­nim zim­skim da­ni­ma, mo­gu to uči­ni­ti upla­tom nov­ča­nih sred­sta­va na ži­ro-ra­čun broj 535-1600100001218-16 kod Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, na ime Ra­do­vić Mi­šur. Ta­ko­đe, ra­di za­po­sle­nja kon­takt je mo­gu­će ostva­ri­ti po­zi­vom na re­dak­cij­ski broj 020-481-525.